I - Odnos između analitičara i pacijenta

 

Primedba: tamo gde u smernicama stoji izraz „analitičar“ podrazumevaće se svaki član BAK-a koji je: analitičar ili analitički orijentisan psihoterapeut, svaki student koji se obučava pod nadzorom IAAP-a (Individual Router) ili student koji se obučava u BAK-ovoj školi. 
Pod izrazom  „analizovani“ će se podrazumevati: osoba na analizi, pacijent ili klijent; ovo u skladu sa time koji od spomenutih izraza ima prednost u datoj sredini, ili u zavosnosti od datog konteksta.

 

 

Obaveze prema pacijentu:

A) Na početku terapijskog rada analitičar treba jasno da upozna pacijenta sa uslovima i pravilima po kojima će se odvijati psihoterapija, npr. sa satnicom, sa time koliko seanse traju i koliko će biti učestale, sa njihovom cenom i sa načinom plaćanja, sa uslovima pod kojima se mogu otkazati, sa  mestom (prostorom) gde će se susreti održavati. Analitičar je taj koji je odgovoran da se ovi uslovi i pravila sprovode u delo. O pravljenju drugih ugovora može se raspravljati tokom same terapije, onda kada se za time ukaže potreba.

B) Svo finansijsko poslovanje između analitičara i pacijenta svodi se isključivo na pitanja koja se tiču novčane nadoknade za pruženu stručnu uslugu.

V) Analitički psiholog neće se lažno predstavljati kao osoba koja poseduje kvalifikacije kojih uistinu nema.

G) Dok psihoterapija traje analitički psiholog je dužan da se uzdržava od bilo kakvih oblika druženja sa pacijentom. Treba takođe imati na umu da pacijent, po završetku terapije, može nastaviti da gajiti transferna osećanja prema analitičaru, te on/ona treba biti diskretan u svim društvenim kontaktima sa bivšim klijentom. Uspostavljanju društvenih kontakata sa klijentovim rođacima treba pristupiti s velikim oprezom, i do njih jedino može doći ukoliko klijent za njih zna i ukoliko je za njih dao svoj pristanak. U određenim slučajevima moguće je praviti izuzetke, kao što su: psihoterapija dece, ili kada pacijent predstavlja pretnju samome sebi ili drugima.

D) Klinički materijal. Čuvanje poverljivih sadržaja koji  se iznose tokom seansi i anonimnost pacijenata su od prvenstvenog značaja. Posebno se mora povesti računa o objavljivanju sadržaja kliničkog rada i o njihovom saopštavanju tokom kliničkih seminara. Ukoliko pacijet zahteva da se njegovi/njeni sadržaji ne objavljuju ili saopštavaju, onda je analitičar dužan da se toga pridržava. Takođe pre nego potraži savet od nekog stručnjaka, analitičar treba dobro promisliti kada će i zbog čega to učiniti.

Izuzeci mogu biti napravljeni u slučajevima kada se protiv klijenta povede parnica pred sudom ili kada zakon propisuje kršenje pravaila poverljivosti podataka kao, recimo, u slučaju zlostavljanja dece, onda kada je analitičar dužan da upozori druga lica na to da klijent predstavlja opasnost po njih, kada se to zahteva sudskom odlukom, i u nekim drugim slučajevima u kojima je zaobilaženje pravila čuvanja poverljivih podataka  propisano  odgovarajućim zakonom sredine u kojoj se proces vodi.

Đ) Analitički psiholog ne sme imati seksualne odnose ni sa jednim svojim pacijentom. Prekid terapijskog odnosa u cilju ostvarenja seksualnog odnosa sa klijentom takođe se smatra etički nedozvoljenim oblikom ponašanja..

Etička je odgovornost analitičara da prepozna znakove koji mu ukazuju na opasnost, a koji nagoveštavaju da je on sam/ ona sama u ozbiljnom iskušenju da naruši terapijski okvir, takođe njegova/njena je odgovornost da zatraži, kada je to neophodno, stručni savet kolege/ kolega ili pojašnjenje etičkog komiteta.

E) Analitički psiholog ne sme fizički zlostavljati svog pacijenta. Jedini izuzetak je onaj kada pacijent predstavlja fizičku opasnost i kada u tome mora bit sprečen.

Ž) Analitički psiholog neće nastaviti sa obavljanjem svoje analitičke prakse onda kada je došlo do ozbiljnog ili trajnog oštećenja izazvanog: (1)  upotrebom alkohola ili drugih supstanci, ili (2) fizičkim ili psihičkim oboljenjem koje je umanjilo njegove/njene sposobnosti rasuđivanja i upražnjavanja odgovarajućih veština ili kada ga one onemogućavaju u obavljanju prakse.

Z) Ukoliko analitičar proceni da mu je potreban savet ili konsultacija lekara, ili, ukoliko ima nedoumica da li je klijentu potrebna medicinska pomoć, o tome će obavestiti svoga pacijenta. Ukoliko sam klijent nije u stanju da ostvari kontakt sa lekarem, analitičar mora da od njega/nje zatraži dozvolu da umesto njega/nje on kontaktira odgovarajućeg lekara.

I) Analitičar će prekinuti analitički odnos kada je prilično jasno da analizovani nema od toga koristi. Analitičar će sa osobom na analizi blagovremeno započeti razgovor o prekidu odnosa i pokušaće da osigura da dođe do zajedničkog dogovora o prekidu. Analitičar neće prekinuti terapiju a da prethodno nije analizovanom ponudio obaveštenje o tome gde može potražiti nekoga drugoga ko mu može pružiti pomoć. Kada je to uputno, analitičar će pomoći analizovanoj osobi u pronalaženju drugih izvora pomoći.

 

II - Odnos između analitičara i superviziranog i odnos između analitičara koji vodi grupne supervizije i studenta koji učestvuje u superviziji

Obaveze prema superviziranima ili studentima koji učestvuju u superviziji

Supervizor ili analitičar koji vodi grupne supervizije treba da poštuje osobeni odnos koji je uspostavljen tokom analitičke obuke sa superviziranim ili sa studentom koji učestvuje u supervizijama. Supervizor ili analitičar koji vodi grupne supervizije neće iskoristiti svoj autoritet da bi stupio u lične i/ ili seksualne odnose  sa nekim koga on/ona treba da procenjuje, ocenjuje, promoviše, ili preporučuje za promociju.

Sličan oprez mora da postoji i nakon završenog profesionalnog odnosa (u nastavi/superviziji), jer je moguće da su i nadalje prisutni problemi koji su proistekli iz nerazrešenog transfera i projekcija.

 

III - Analitičareve dužnosti pred samim sobom, pred kolegama i pred etičkim odborom

 

A) Analitički psiholog neće nastaviti sa obavljanjem svoje analitičke prakse ukoliko je kod njega/nje došlo do ozbiljnog ili trajnog oštećenja:

    (1) izazvanog upotrebom alkohola ili drugih supstanci,
    (2) izazvanog fizičkim ili psihičkim oboljenjem koje je umanjilo njegove/njene sposobnosti rasuđivanja i upražnjavanja odgovarajućih veština ili kada ga one onemogućavaju u obavljanju prakse,

B) U oblastima lične analize, supervizije i obrazovanja, analitičar treba nastaviti sa svojim profesionalnim razvojem. Očekuje se da analitičari budi otvoreni i prijemčivi za nove postupke, kao i za promene koje u nastupajućim vremenima mogu da se tiču usvajanja novih zahteva i vrednosti.

V) Analitički psiholog se neće lažno predstavljati kao osoba koja poseduje kvalifikacije kojih uistinu nema.

G) Ukoliko je analitičar osuđen za krivično delo, ili ako postupak protiv njega vodi stručno telo ili udruženje za izdavanje licenci za rad u zemlji ili državi u kojoj boravi, njegova/njena je dužnost da o takvom postupku obavesti predsednika BAK-ovog etičkog odbora, kao i da ga upozna sa relevantnim činjenicama.

D) Analitičara je dužan da izveštava etički odbor i da se  pred njim pojavi

Dužnost je analitičar da etičkom odboru BAK-a prijavi sopstveno neprofesionalno vladanje, čak i kada ni jedno zvanično rukovodeće telo nije upoznato sa takvim ponašanjem. Izveštavanje  o sopstvenom neprofesionalnom ponašanju neće samo po sebi BAK-ovog člana osloboditi od odgovornosti za nedolično ponašanje, niti će on time izbeći disciplinske mere etičkog odbora.  Opet, u slučajevima gde nije propisana disciplinska mera, takvo prijavljivanje samoga sebe može biti uzeto u obzir i voditi pružnju kolegijalne i profesionalne pomoći.

Đ) Analitičar je dužan da se pojavi pred etičkim odborom 

Kada etički odbor pozove analitičara (člana BAK-a) da odgovori na žalbu ili tužbu a u cilju razjašnjavanja mogućeg kršenja etičkog kodeksa, odbijanje da se odazove  etičkom komitetu i sa njim sarađuje može  biti protumačeno kao neprofesionalno ponašanje. Odbijanje saradnje može biti osnova da odbor preduzme odgovarajuće mere, uključujući predlog o suspenziji ili isključenju iz članstva u BAK-u.

E) Analitičar je dužan da prijavi neprofesionalno ponašanje  svog kolege 

U situacijama kada analitičar ima saznanja o neetičkom ponašanju kolege koje se desilo izvan analitičkog okvira:

    (a) Kada analitičar ima nedvosmislene dokaze, o ozbiljnom etički nedoličnom ponašanju svoga kolege izvan analitičkog okvira, njegova je dužnost da u ime svog članstva u BAK-u., reaguje na ispoljeno. On/ona to može uraditi tako što će se suočiti sa kolegom i obavestiti ga da je njegova dužnost da  prijavi BAK-ovom etičkom odboru nedolično ponašanje, ili, ukoliko suočavanje nije moguće, onda će sam analitičar direktno obavestiti BAK-ov etički odbor, izuzev u slučajevima kada se ne sme dovesti u pitanje anonimnost pacijenta.

    (b) Kada je analitičar samo zabrinut neetičkim ponašanjem kolege, on/ona prvo treba da o tome popriča sa kolegom i da pokuša da osujeti ponašanje o kome je reč, i, ukoliko je potrebno,  ohrabri kolegu u tome da potraži konsultacije ili da ovaj nastavi ličnu analizu. Ukoliko analitičar, član BAK-a, ne može da to učini neposredno i/ili to treba da drži u tajnosti, i/ili kolega koji se nedolično ponaša nije uopšte prijemčiv za ovakav razgovor, onda dotični analitičar može da obavesti predsednika etičkog odbora BAK-a.

Ž) Kada analitičar ima saznavanje o neetičkom ponašanju kolege

unutar analitičkog okvira:
    (a) Analitičari su osetljivi i otvoreni za informacije do kojih dođu tokom analitičkih seansi, a koje se tiču neetičkog ponašanja njihovih kolega ili drugih stručnjaka. Ukoliko je to umesno, nakon pažljivog istraživanja okolnosti, analitičar će obavestiti analizovanog i potvrditi mu da li je prijavljeno ponašanje  neetično ili da li ono može biti smatrano neetičkim, kao što ga može obavestiti o postojanju smernica za etičko vladanje, kao i o tome gde ih analizovani može naći.
    (b) Ukoliko analitičar dobije nepobitne informacije o neetičkom vladanju  svoga kolege, za koje smatra da su vrlo ozbiljne, onda mora da preduzme odgovarajuće korake. Analitičar može dati analizovanoj osobi ime nekog člana etičkog odbora BAK-a i predložiti mu da se obrati toj osobi ne bi li ova izvestila etički odbor o etičkom prestupu. Član etičkog odbora bi potom izvestio klijenta o tome šta može preduzeti, uključujući  mogućnost podnošenja  zvanične žalbe. Opet, ukoliko, posle izvesnog vremena, klijent odustane od toga, onda sam analitičar može preduzeti te korake. U oba slučaja analizovani se mora saglasiti sa preduzetim merama. Analitičar ne sme preduzimati nikakve akcije ukoliko analizovani ne želi da ta informacija izađe izvan analitičkog okvira. Načelo poverljivosti, prava i želje analizovane osobe uvek imaju prioritet u razmatranju nekog predmeta.

Kršenje ma kojeg etičkog pravila BAK-a predstavlja ozbiljno nedolično ponašanje. Svaki član treba da bude upoznat sa BAK-ovim etičkim kodeksom. Ukoliko se neki član ne pridržava etičkog kodeksa ovo može voditi njegovom isključenju iz BAK-ovog članstva.

IV - Etičke procedure

Primedba: U odnosima između BAK-a i analitičara i analizovanog i  obrnuto primenjivaće se isključivo srpski zakonik. Zvanična tužba protiv BAK-a mora biti podneta u Beogradu, gde je BAK-ovo sedište.

Sastav i funkcije etičkog odbora

A) Sastav

1. Etički odbor, koji će se sastojati od tri člana BAK-a, treba da bude stalni organ Upravnog odbora BAK-a.

2. Predsedavajućeg etičkog odbora imenuje Predsednik BAK-a. Druga dva člana se biraju na prvoj sednici upravnog odbora, koja se održava po zasedanju godišnje Skupštine.

3. Etički odbor može najviše tri godine zasedati u sastavu u kome je izabran. Predsedavajući odbora može ostati u njemu i nastaviti sa obavljanjem iste dužnosti još godinu dana, ukoliko Predsednik BAK-a odluči da to može biti od koristi za rad odbora.

B) Funkcije i postupci

1. Etički odbor će razmatrati pritužbe koje se odnose na njegove pojedine članove, a koje  se tiču kršenja BAK-ovog etičkog kodeksa, i davaće predsedniku i upravnom odboru (nadalje – U.O.) preporuke o preduzimanju odgovarajućih mera.

2. Sve pritužbe protiv određenog člana BAK-a dostavljaju se predsedavajućem etičkog odbora (nadalje – E. O.). Postupak koji ovaj odbor vodi treba da bude tako upriličen da pruži podjednaku mogućnost licu koje podnosi pritužbu i licu koje se brani da svoje pozicije potkrepe činjenicama.

3. Predsedavajući će zatražiti od podnosioca pritužbe da po njenom prijemu, istu sačini u pisanom obliku, kao i da da pismenu saglasnost da tuženi može biti obavešten o pritužbi koja je protiv njega podneta. Ukoliko etički odbor utvrdi da nema osnova za pritužbu, dužan je o tome obavesti podnosioca pritužbe u pisanom obliku.

4. Ukoliko E.O. nađe da ima osnova da se protiv nekog člana povede postupak zbog kršenja etičkog kodeksa, onda tu osobu mora pismeno obavestiti o prirodi pritužbe, kao i o celokupnoj prepisci, kao što ga treba izvestiti da će prisustvovati posebnoj sednici etičkog komiteta koja će se održati najranije 30 dana po uručenju tog podneska ali ne kasnije od 120 dana po njegovom prijemu.

5. Odgovor tuženog može da sadrži:

a) priznanje da je počinio ono šta je u tužbi navedeno ili njegovo odbijanje da prizna da je počinio ono zbog čega je tužen;

b) prihvatanje ili osporavanje da takvo ponašanje predstavlja etički prekršaj.

Istražni postupak 

6. Etički odbor ili  Istražna komisija (nadalje – I.K.) poziva na razgovor podnosioca tužbe, u cilju davanja opisa  i pojašnjavanja prirode postupka za koji tvrdi da predstavlja etički nedopustivo ponašanje.

7. Odbor može da održi zajednički sastanak sa optuženim i sa licem koje podnosi tužbu. U isključivoj je nadležnosti odbora da odluči da li hoće ili neće upriličiti takav susret ili susrete.

8. Odbor ili Istražna komisija može zatražiti od optuženog da pre ili posle navedenog sastanka sroči pismenu izjavu.

9. Pošto obavi ova dva početna sastanka, E.O.  ili I.K. može zatražiti dodatne informacije, u pisanom ili usmenom obliku, kako od podnosioca tužbe  tako i od tuženog.

10. Etički odbor je dužan da sačini službenu belešku o svim informacijama i razgovorima u istražnom postupku u cilju zaštite svih uključenih strana. Ova službena beleška sastoji se od sekretarevih pribeleški o sadržaju svih susreta kao i od svih dokumenata koja su priložili lice koje podnosi tužbu, tuženi, svedoci i istražitelji.  Službenu belešku treba čuvati narednih šest godina.

11. Etički odbor ili Istražna komisija može zatražiti da strane u sukobu svoj spor reše putem razgovora, u prisustvu dva ili više člana Etičkog odbora ili Istražne komisije.

12. E.O. ili I.K. može zahtevati da posreduje u sporu između lica koje podnosi tužbu i optuženog namesto da donese sud da li je došlo ili nije do kršenja etičkih standarda.

13. Ukoliko nije moguće doći do poravnjanja, etički odbor ili istražna komisija nastavlja sa saslušanjem koje će se obaviti pred E.O. ili I.K., na kojem će svaka strana u sporu izložiti svoje dokaze i svoje viđenje. Predsedavajući etičkog odbora će obe strane u sporu obavestiti o vremenu kada će se saslušanje obaviti, 30 dana pre termina za koji je ono zakazano.

14. Svaka strana ima prava da prisustvuje saslušanju i da bude saslušana, kao i da ispita svedočenje druge strane.

15. U slučaju da je propisana kakva kaznena mera, članovi Upravnog Odbora BAK-a i/ili drugi biće obavešteni o tome tek po isteku 120 dana od dana kada je odluka donesena ili pošto je okončan žalbeni postupak.

16. Etički odbor će, isto tako, odlučiti o tome u kojoj će meri obnarodovati svoje zaključke. Od ovoga se izuzimaju mera koje su vodile suspenziji ili isključenju nekog analitičara zbog počinjenih etičkih prekršaja, jer o njima neizostavno mora biti izvešten Predednik BAK-a, Predsednik IAAP-a, Predsednik SDPS, čiji je analitičar ili psihoterapeut koji je kažnjen član. I to u slučajevima kada je izveštaj u skladu sa srpskim zakonikom.

17. Ukoliko etički komitet donese odluku o suspenziji ili isključenju nekog analitičara, i takvu preporuku prosledi U.O. BAK-a, onda mora preduzeti posebne mere zaštite identita podnosioca tužbe.

Kaznene mere

18. Iz istraživanja sprovedenog od strane Etičkog odbora mogu proisteći sledeće mere:

• odbacivanje žalbe;
• zaključkak da se radi o neprofesionalnom ponašanju ali takvom koje ne predstavlja kršenje etičkih normi;
• zaključak da se radi o ponašanju koje predstavlja kršenje etičkih normi.

19. Ukoliko posle podrobnog istraživanja E.O. utvrdi da je određeni član prekršio Etički kodeks ponašanja, odbor može da:

a) pokuša da posreduje u mirenju sa podnosiocem optužbe;
b) predloži da se uputi izvinjenje podnosiocu optužbe;
v) predloži da podnosioc optužbe bude obeštećen;
g) opominje ili upozorava analitičara;
d) traži da se analitičar podvrgne superviziji koju će voditi stariji kolega, pri čemu će trajanje i učestalost supervizije potvrditi E.O;
đ) predložiti okrivljenom individualnu terapiju sa nekim starijim kolegom ili nekim drugim stručnjakom koji nije analitičar;
e) predložiti da se obavi nezavisna medicinska i/ili psihološka procena i lečenje, koje mora biti odobreno od strane etičkog odbora;
ž) predloži U.O. BAK-a da za izvesno vreme stavi optuženog analitičara pod nadzor, to jest da mu propiše probni period, tokom kojeg će procenjivati njegov rad i ponašanje;
z) predloži U.O. BAK-a da optuženog analitičara suspenduje sa date rukovodeće funkcije (funkcija) i položaja u BAK-u;
i) predloži U.O BAK-a da optuženog suspenduje iz svoga članstva;
j) predloži U.O. BAK-a da optuženog isključi svog članstva;
k) odluči da će  obnarodovati informacije u pogledu zaključaka do kojih je odbor došao.

Primedba: Član BAK-a za koga se utvrdi da je prekršio Etički kodeks  BAK-a dužan je da plati troškove postupka koji je protiv njega vodio etički odbor.

20. Ukoliko neki član BAK-a odbije da sarađuje u sprovođenju postupka sa E.O. u i/ili odbije da se povinuje njegovim preporukama, to će se smatrati kršenjem BAK-ovih etičkih smernica i standarda.

Tuženom kao i licu koje je tužbu podnelo mora se dostaviti pismena odluka i mere koje je doneo E.O. po tužbi koja je podneta, u roku od tri nedelje po donošenju odluke.

Za suspenziju ili isključivanje člana potrebno je da postoji dvotrećinska većina glasova Upravnog odbora.


Pravo na žalbu

1. Obaveštenje o pravu na žalbu na odluke koje je doneo E.O., mora biti dostavljeno jednako tužitelju i optuženom, uključujući pravo na žalbu na preporuku o isključenju člana BAK-a.

2. Isključeni ili suspendovani član (članovi) lišava (lišavaju) se svih povlastica koje za sobom povlači članstvo, dok se ne donese odluka o podnetoj žalbi na odluku E.O. Sve ostale kazne miruju dok se ne reši žalba na doneto rešenje.

3. Stranka koja želi da uloži žalbu na doneto rešenje, mora o tome obavestiti predsednika BAK-a, najkasnije u roku od 45 dana od prispeća pismenog obaveštenja o preduzetim merama. Stranka treba da na najbolji način obrazloži svoj slučaj  i dostavi sve informacije koje idu u prilog žalbe na doneto rešenje.

4. Osnov za obaranje odluke E.O. mogu, između ostalog, uključiti proceduralni propust ili iznošenje novih dokaza, što će dovesti u pitanje osnovanost i valjanost postupka koji je pokrenuo odbor.

5. Predsednik BAK-a postavlja odbor za raspravu po žalbi na donetu odluku (dalje – odbor za žalbe) i preporučuje ga  U.O.. Odbor za žalbe treba biti sastavljen od strane četiri starija člana BAK-a, a po mogućstvu u njega ulaze prethodni predsednici ili predsedavajući E.O. Odbor za žalbe treba sam da utvrdi postupak koji će primenjivati u svom radu.

6. U slučaju da preporuke odbora za žalbe budu u suprotnosti sa preporukama etičkog odbora, zaključci oba odbora će biti predstavljeni na narednoj Skupštini BAK-a. Za poništenje ili reviziju preporuka etičkog odbora potrebna je dvotrećinska većina glasova.