Analitički orijentisanu psihoterapiju 
odlikuje razvoj specifičnog odnosa između analitičara i analiziranog, dve ličnosti koje se u sigurnoj i zaštićenoj sredini zajednički bave produktima spontanog izražavanja psihe. U tako stvorenom polju, koje nadilazi svesno spoznate granice svakog od njih, obostrano šire svoje iskustvo i zajedno rastu. 

Spontano izražavanje psihe se manifestuje kroz snove, nevoljne fantazije, pokrete tela, reči, različite oblike neverbalnog izražavanja (slikanje, vajanje, muzika …) i mnoge druge lakše i teže zamislite načine. Zapravo, azbuka duše je neograničena.

 

Učenjem kako osluškivati poruke koje dolaze iz dubina i započinjanjem dijaloga sa njima, upotpunjava se onaj uži, svesni pogled na sebe i svet. Naše Ja, često zavedeno sopstvenim usponima i padovima, počinje kroz ovaj proces da se povezuje sa beskrajnom dušom čovešanstva i sveta, s kojom individua stupa u odnos kroz sebe i drugog. 

Da ne bi sve zvučalo tako mistično, uz manje poetičnosti, može se reći da analiza podrazumeva i  bavljenje ranim sećanjima, trenutnim odnosima sa bliskim osobama, svakodnevnim težnjama, željama i sl. Ali se u svemu tome krije celo čovekovo biće koje ne dopušta da bude seckano na pojedinačne delove već vrišti za celovitošću.

Kome može biti korisno da se upusti u ovu avanturu:

  • onima koji shvataju da im se neželjene stvari u životu redovno ponavljaju, a ne mogu da im se odupru,
  • onima kojima se čini da ne vladaju sobom već imaju utisak da se stvari dešavaju mimo njih,
  • onima koji su došli do tačke kada ne znaju kako, kuda i zašto dalje,
  • onima kojima život više nema smisla,
  • onima koji žale, a tuga preti da ih proguta,
  • onima koji se osećaju ništavnima i bednima,
  • onima koji imaju neki od „psihičkih problema“ – neurotične ili pihosomatske prirode,
  • onima koji su se našli pred životnim izazovom i potrebno im je mesto da čuju sebe,
  • onima koji žele da probaju nešto novo i iskuse nešto drugačije,
  • ….